Ko je iza 100km?

Zovem se Sanja Strakušek. Završila sam srpski jezik i književnost, ali me je život odveo u podučavanje engleskog jezika. Smatram da sam satkana od suprotnosti. Volim udobnost svoga doma i nekim danima sate provodim maštareći u poluzamračenoj prostoriji uz seriju ili knjigu. Najviše se pak osetim živom dok trčim težak intervalni trening i lažem sebe da imam još samo dva a ne četiri ponavljanja. A opet, trčanje je i moj način meditacije. Trčati laganu dužinu za mene znači isprazniti glavu, dozvoliti mislima da dolaze i odlaze svojim tokom. Pisanje je način da to samoosluškivanje oživim. Upravo zbog toga je nastao ovaj sajt. Ne želim samo da 100km na Svetskom prvenstvu istrčim najbrže što mogu i pokušam da oborim državni rekord, već i da zapamtim put koji me je do tog trenutka doveo.

Moj trkački put

Trčanjem sam počela davne 2017. godine. Tada sam istrčala svoj prvi polumaraton u Šapcu, i to za 2 sata i 3 minuta. Jedva sam se dogegala do cilja i ni na kraj pameti mi nije palo da ću ikada trčati mnogo brže od toga ili trčati ultramaratone. Od tada pa sve do 2025. sa prijateljima iz ARK MaratonKO istrčala sam mnoge polumaratone, katkad se popela na postolje, opekla se trčeći prvi maraton nespremna i, učeći na sopstvenim greškama, postajala sve bolji trkač.

2025. godina je bila drukčija, ali ta promena je ukorenjena u 2024. godini, kada sam napokon istrčala polumaraton ispod jednog sata i četrdeset minuta i uvidela da se sa napornim radom granice stalno pomeraju. Modernim jezikom bi se reklo da sam se skroz navukla na brzinu.

Pored te promene osetila sam potrebu i za eksperimentisanjem, što je dovelo do toga da se oprobam u planinskom trčanju. Na moje iznenađenje, bila sam prilično brza i kada je u pitanju ovaj tip trka. Nekoliko puta sam se našla na postolju. Ali ni to mi nije bilo dovoljno.

Maštu mi je zagolicao i jedan neobičan format ultramaratona: trče se krugovi, a pobeđuje onaj ko poslednji ostane na stazi. Tri trke. Tri pobede.

Međutim, pored ovih trka ostala je ona jedna, neprežaljena ljubav, disciplina za koju sam smatrala da mogu mnogo bolje da istrčim uz valjanu pripremu - maraton. To je trka koja traži strpljenje, izdržljivost i brzinu, koja ne prašta greške i koju do sada nisam osvojila na način na koji bih želela.

Na jesen 2025. sam i diplomirala i to je bio period kada sam odlučila da trčanje podignem na viši nivo. Pitala sam Kristijana da mi bude trener. Ispostavilo se da je to bila najbolja odluka koju sam donela. Pored toga što sam postala sigurnija u sebe kada je trčanje maratona u pitanju, upravo on je, nakon što sam istrčala 114km na Serbia Backyard ultra, primetio koliko uživam u dugom trčanju i da bi ultramaratoni verovatno više odgovarali mojim mogućnostima i tvrdoglavosti.

14. januara sam mu pisala da sam sanjala da sam trčala ultru u Podgorici i da je nedelju dana nakon toga trebalo da trčim ultru u Gusinju.

„Mogla bi da ispuniš normu na 100km i ideš na Svetsko u Španiji” - odgovorio je.

Iako sam se isprva snebivala jer to znači da će maraton ponovo ispaštati, ubrzo mi je ideja ušla pod kožu i rekla sam Krisu da može, pod uslovom da me on sprema. Nekoliko meseci kasnije, norma je bila ispunjena.

Danas se nalazim na početku jednog novog poglavlja. Do Svetskog prvenstva ostalo je nekoliko meseci, bezbroj treninga i ujedno bezbroj prilika da naučim nešto novo o trčanju, ali i o sebi. Ovde ću beležiti sve ono što se ne vidi kada se stane iza startne linije.

Rezultati

Neki od rezultata koji su obeležili moje prethodne dve trkačke godine: